Imajući na umu važnost androgenih receptora kod prerade steroida, nije ni čudo da su mnogi sportisti i korisnici steroida zabrinuti o broju receptora koji se mogu aktivirati i koliko će upotreba steroida umanjiti broj androgenih receptora (AR). Činjenica je da mi imao manje androgenih receptora u našem organizmu nego što mi možemo to zamisliti. Njihov broj je konačan i onu su potpuno aktivni ili su potpuno pasivni. Ne postoji nijedan modus koji je između. Mnoge teorije predlažu da povećane doze steroida mogu dovesti do smanjenja receptora što predstavlja noćnu moru za redovne korisnike steroida. Kako ova tema predstavlja mnogo problema i brige, sada ćemo da je predstavimo sa naučne tačke gledišta.
Nauka i smanjenje androgenih receptora
Jedna od najčešćih teorija o upotrebi steroida, pogotovo u velikim dozama, jeste ta da se androgeni receptori, koji su neophodni za vezivanje anaboličko-androgenih receptora, smanjuju kao rezultat konzumiranja steroida. Ako pokušate da pronađete ovu temu na internetu, pronaći ćete mnoge članke u vezi sa tim kao i mnoge forume gde ljudi diskutuju o ovoj temi. Glavno problem jeste činjenica da korisnici zasnivaju svoj način upotrebe steroida na osnovu lažnih teorija ne baveći se stvarnim istraživanjima.
Ovakj članak će se detaljno baviti regulacijom androgenih receptora (AR) i obajsniće zašto takve teorije nemaju naučnu osnovu i ne bi trebalo da se shvate ozbiljno. Uzimajući u obzir ovu temu, moći ćete da razumete sledeće:
Ne postoji naučni dokaz da se androgeni receptori smanjuju u mišićnom tkivu kao rezultat uzimanja steroida u većoj meri nego što je preporučeno.
U slučajevima gde je primećeno smanjenje, mogući uzrok je bio nivo estrogena ili nepravilan način uspostavljanja regulacije androgenog receptora (AR). Prema tome, rezultati testa su bili neprimenjivi na suprafiziološku upotrebu androgena ili su bili neispravni.
U stvari, različite pouzdane metode i eksperimenti su pokazali da zloupotreba anaboličko-androgenih steroida (AAs) prouzrokuje povećanje umesto smanjenje androgenih receptora.
Smanjenje androgenih receptora kao rezultat suprafiziološke upotrebe androgena nije u skladu sa stvarnim svetskim rezultatima koji su dobijeni kod profesionalnih sportista u praksi, dok se povećanje u potpunosti uklapa u svetske rezultate. Takođe je vredno pomena i to da je neutralna pozicija opovrgnuta, dok se nivoi u ljudskom mišiću mogu posmatrati kao nepromenjeni a što je rezultat visokog nivoa setroida.
Argumenti, koji pokušavaju da naglase smanjenje androgenih receptora, zasnivaju se na lažnoj teoriji koja se lako opovrgne u praksi. Svaki korisnik koji je ikada upotrebljavao steroide intenzivno može potvrditi činjenicu da su rezultati bili veći. Takođe, naučnici koji su pratili šta se dešava unutar našeg organizma u vreme veće upotrebe steroida, zaključili su da androgeni receptori ostaju na istom nivou ili se povećavaju.
Značenje „regulacije“
„Regulacija“ androgenih receptora se odnosi na kontrolu nad brojem receptora po ćeliji. S druge strane, „senzitivnost“ se odnosi na stepen aktivnosti koju svaki receptor može da izvrši. U pojednim slučajevima, moguće je da receptori postanu osetljivi ili manje osetljivi na supstancu ili hormon, nezavisno od broja receptora. Takođe, moguće je da se receptori povećaju ili smanje brojčano, nezavisno od bilo koje promene senzitivnosti. Ako senzitivnost ostane na istom nivou, onda će povećanje pokazati veću reakciju na istu količinu supstance ili hormona, a smanjenje će dovesti do umanjene reakcije.
U ovom članku, bavimo se regulacijom androgenih receptora što znači koliko androgenih receptora postoji po ćeliji i kako se ovo može promeniti i pod kojim okolnostima.
Promene u regulaciji se moraju desiti između dva različita stanja, npr. nivo hormona ili supstanci. U slučaju bodibildinga, zanimaju nas suprafiziološki nivoi nasuprot normalnih nivoa. Ako pogledate istraživanje koje je objavljeno u vezi sa ovom temom ili sličnim temama do sada, moći ćete da vidite da je poređenje često bilo između normalnog i nultog nivoa, ili uškopljenog stanja. Regulaciju možemo opisati sa dva nivoa prema bilo kom redosledu. Povećanje je isto stanje dok nivoi od normalnog do nultog opadaju, ali s druge strane kada dolazi do smanjenja nivoi se povećavaju od nultog do normalnog.
Termin koji bi trebalo da se koristi zavisi od konteksta, ali značenje ostaje isto, sve dok se pravac promene u nivou razume kao povećanje ili smanjenje.
Ako se povećanje desi u slučaju da nivoi opadaju od normalnog ka nultom, kao što može biti slučaj kod pojedinih tkiva, ovo neće pokazati ništa od onoga što bi trebalo da se desi kao posledica rasta nivoa iznad normalnog. To ne pokazuje da može doći do smanjenja. Bila bi ozbiljna greška kada bi se pročitalo istraživanje koje poredi normalni i nulti nivo, i onda da se koristi ovo istraživanje kako bi se objasnio efekat suprafiziološkog nivoa. Ove logičke zablude se često dešavaju kod autora koji pišu o steroidima i bodibildigu.
Oblici regulacije
Uopšteno, postoje tri stvari koje mogu da kontrolišu broj androgenih receptora. S ciljem da se razumeju procesi regulacije, moramo uzeti u obzir životni ciklus jednog androgenog receptora.
Samo jedan gen se nalazi u našem DNK-a lancu, a u našim ćelijama kodovi za androgene receptore. Tokom procesa transkripcije, DNK-a kod prelazi u mRNA. Brzina i frenkventnost ovog procesa mogu biti povećani-ubrzani ili umanjeni-potisnuti. Da bi došlo do jedne od ovih pojava, zavisi od druge vrste proteina koji su vezani za DNK-a u vreme procesa. Povećanje ili smanjenje ove frekvencije može biti jedan oblik regulacije: što više androgenog receptora mRNA proizvede, i ako drugi receptori ostanu nepromenjeni, to će biti više androgenih receptora. Ipak, drugi faktori retko ostaju potpuno nepromenjeni.
Ako je delotvornost na svom maksimumu od 100%, ribozomi će koristiti svaku mRNA da bi proizveli androgeni receptor koji je u svojoj suštini molekul proteina. Proces stvaranja proteina iz mRNA koda se zove „prevod“. U praksi, delotvornost nikada ne dostigne 100%. Promene u delotvornosti prevoda mogu takođe biti jedan od oblika regulacije androgenog receptora.
Treći važan faktor regulacije jeste stopa gubitka androgenih receptora. Ako ćelija prozvodi određenu količinu receptora po satu i njihov poluživot je oko 8 sati, onda broj dostupnih receptora će biti veći nego ako se receptori proizvedu u isto vreme tada je njihov poluživot kraći, npr. samo 4 sata. Ovo znači da kontrola stope prometa u porastu ili smanjenju može biti jedan od mogućih oblika regulacije androgenih receptora.
Rezime
Androgeni receptori su ključni za preradu steroida and dobijanje rezultata koje želimo da postignemo. Činjenica da su ovi receptori ograničeni količinski po ćeliji čini ih još dragocenijim. Stoga, nije ni čudo da su se mnogi autori, koji pišu o bodibilderima, bavili temom o povećanju i smanjenju androgenih receptora. Ipak, mnogi su zaključili da intenzivna upotreba steroida dovodi do smanjenja što zauzvrat prouzrokuje slabije efekte steroida. Ovo je neosnovano zaključak koji se lako pobija u praksi. Pravi problem sa takvim tvrdnjama je da će mnogi korisnici steroida temeljiti svoje steroidne cikluse i planove upotrebe na lažnim činjenicama. Zbog toga je važno razumeti regulaciju androgenih receptora i kako povećanje i smanjenje funkcioniše u praksi.
